U Kalesiji u selu Donje Vukovije, u staroj trošnoj kućici, oronuloj od godina i nemilih vremena… samu na kućnom pragu zatekosmo jednu nanu.
Do nane ne dođosmo slučajno nego na molbu njenih komšija, a jedan od njih nas je i doveo, put pokazao i objasnio da nana u trošnoj kućici sa stotinjak maraka socijalne pomoći živi sama… za ogrjeva, hrane, racuna i lijekove to joj nije dovoljno ali nastoje, njene dobre komsije, da nana ne ostane gladna ali joj u jednom ne mogu pomoci. Nana kaze da je ovu zimu ozebla u svom starom domu… Rece nam da cim pokusa da se ogrije, dune vjetar i njena mala sobica se ispuni dimom i cađama, pa zna u svakak doba dana ili noci izaci vani na hladnocu a plaši se kaze da je se nekada tokom noci pri spavanju ne uguši.
Nana je tesko pokretna jer je jos kao malena djevojcica zbog siromastva ostala bez adekvatne zdravstvene pomoci i pregleda ali i lijekova, te se zbog toga reče nam, uvijek tesko kretala, trpile jake bolove, nikada nije ni udala niti djecu imala pa danas zivi sama. Samo jednom da zaspim u toplom bez brige od gusenja, rece nam nana a… dalje ne mogu zavrsiti recenicu. Upoznajte nanu Zarku Padžić i poslusajte njenu zelju…
Komentari